Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Monetarno - kreditna multiplikacija". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

Predmet: MONETARNA EKONOMIJA

MONETARNO-KREDITNA MULTIPLIKACIJA

Beograd, jun, 2010

SADRŽAJ

UVOD....................................................................................................................................3

1. PRETPOSTAVKE PROCESA MONETARNO-KREDITNE MULTPLIKACIJE..4

2. ODVIJANJE I EFEKTI PROCESA MULTIPLIKACIJE..........................................6

3. OGRANIČAVAJUĆI FAKTORI MULTIPLIKACIJE...............................................9

4. MONETARNI MULTIPLIKATOR.............................................................................11

5. MULTIPLIKACIJA NOVCA I MONETARNA POLITIKA....................................14

ZAKLJUČAK.....................................................................................................................16

LITERATURA...................................................................................................................17

UVOD

U prošlosti monetarna politika je imala, kako u ekonomskoj teoriji tako i u praktičnim merama, vrlo heterogen tretman. To se, pre svega, odnosi na period zlatnog standarda i vreme nakon tridesetih godina prošlog veka. U prvom slučaju, pod presudnim uticajem kvantitativne teorije novca, platno – bilansna ravnoteža formulisana je kao osnovni cilj ekonomske politike. Nakon toga, naročito posle velike ekonomske krize koja je potresla svet od 1929. do 1933. godine, u skladu sa brojnim promenama u ekonomskoj teoriji i praksi, fiskalna politika dobija centralno mesto i vodeću ulogu u širokom spektru ekonomskih mera.

Različita shvatanja o domenu i delotvornosti monetame politike prisutna su i danas mada se sve češće sreće jedan kompleksan pristup kojim se nastoji da se odredi pravo mesto ovog segmenta ekonomske politike, bez euforije u veličanju efikasnosti i univerzalnosti ali i bez potcenjivanja modi i rezultata koji se mogu ostvariti njenom pravilnom i pravovremenom upotrebom.

Monetama politika može da se odredi kao skup mera centralne monetame vlasti preduzetih radi obezbeđenja potrebne količine novca i regulisanja novčanog opticaja.

Monetarna politika sadrži kvalitativnu dimenziju dok je dalje usmeravanje novca prema određenim sektorima, namenama i prioritetima u delokrugu kreditne politike koja predstavlja dio ekonomske politike kojom se utvrđuje način kreiranja novčanih sredstava, gde se preovlađujuće identificira kreditni odnos i način usmjeravanja novčanih sredstava sa stanovišta potreba pojedinih grupa subjekata u procesu društvene reprodukcije.

Dilema da li monetarna politika ima neutralan ili aktivan karakter u savremenim uslovima transformisana je u pitanje može li se uz pomoć monetame politike ostvariti postavljeni ekonomski cilj. Odgovor na postavljeno pitanje je istovremeno i putokaz u kreiranju novčane mase u određenoj ekonomiji. Pri tome je neophodno najpre utvrditi: sta je to potrebna (optimalna) količina novca; može li se takva količina novca ostvariti a da to ne ugrozi ostvarenje drugih ciljeva.

1. PRETPOSTAVKE PROCESA MONETARNO-KREDITNE MULTIPLIKACIJE

Multiplikacija (umnožavanje) kredita i depozita je proces preko koga bankarski sistem vrši emisiju novca u privredi. Dakle, u uslovima postojanja višebankarskog sistema uz centralnu banku emijsu novca vrše i sve ostale poslovne banke, celi bankarski sistem.

 

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]